Nedavno sam vodio polemiku sa junošom niške „Rock 'n roll“ scene oko tvrdnje da je sada muzika bolja, čistija, jasnija, ali je, kako on kaza, izgubila dušu, a sve to zbog nekih sasečenih 800 i 4000 Hz i jefitnih AD/DA konvertora, koji muziku prevode na nule i jedinice. Slušam i ne verujem, razume se u herce, nule i jedinice, VST instrumente, DAW, SC rutiranje i konvertore, i ko zna šta još nabroja u tih sat vremena. Stasala deca, uče, rade. Ali u ušima mi ostadoše oni herci, koje on tada izmeri nekom spravom. Digitalnom ili analognom − nemam pojma.

Za razliku od junoše, u njegovim godinama moje uši nisu brojale herce nego su slušale vinile Vangelisa, Jarre-a, Floyd-a, Kraftwerk-a, večnog Laze Ristovskog i mnogih drugih koji spadaju u kategoriju onih koji su trasirali puteve kako njihovim savremenicima tako i generacijama koje tek dolaze. Odvažni i muzički jaki, spremni da se uhvate u koštac sa nepoznatim, isprobavali su sve moguće i nemoguće kombinacije analognih instrumenata i tek predstavljenih - digitalnih.

To nekadašnje, kako kažu, toplo analogno, nije sprečavalo razvoj britkog digitalnog i obrnuto. Naprotiv, postali su cimeri i vrlo harmonično žive u prostoru iste kuće i danas. Tehnološki razvoj učinio je da ta simbioza postane neizbežna i doprinese da se nedostaci oba pristupa svedu na minimum. Prosto je iluzorno postavljati jasnu granicu i ograničavati se, jer sama muzika ne poznaje granice. Taj, navodni rat svetova (analogni vs. digitalni) po meni, nikad nije ni postojao. To je samo pitanje kreativnosti i pristupa. Ne mogu da zamislim da svedem svoj rad na samo analogno ili samo digitalno. Bilo bi to teranje inata principu, čisto da pokažem da je moguće.

Digitalno samo po sebi dozvoljava jednostavniju kontrolu i preciznost, mogućnost da se nešto ispravi, mnogo „vintage“ instrumenata je u „sample“ bankama, za relativno malo para umetnik dolazi do opreme koja realizuje njegovu kreativnost i ideju, smanjuje vreme i prostor za realizaciju muzike. Prednosti su zaista nebrojene. Teza da digitalno guši kreativnost, nije dokaziva, i ne može i ne sme da opstane.

U ovim smutnim vremenima nemaštine i bogohulne kulturne scene, podržavam svaki rad i svaku razumnu kreativnost. „Rock 'n roll“ nije mrtav, niti će biti. Njegova promena forme je u skladu sa vremenom, iako sam intimno jako srećan što se sve češće susrećem sa mladim autorima koji streme starom konceptu, trudeći se da ga oboje u savremene boje, bežeći od klišea i standarda koje nameće sunovraćeno društvo otelotvoreno u likovima i delima ljubičaste podkulture kao posebne vrste kulturološke šok-štetočine.

Na kraju, ne mogu a da ne priznam da i dalje brojim one herce sa početka priče. Naravno da postoje kvalitativne norme produkcijskog zanata, ali tvrdim da je za svaku dobru muziku i pesmu važan samo jedan jedini herc. Onaj u grudima. Bez tog jednog herca, nije bilo, niti će biti široke topline i energije u muzici, koju neće dati ni sve analogno ni sve digitalno ovog sveta.

FB KONTAKT

Extras

Video

Video materijali

Audio

Audio zapisi

Blog

Crtice iz Studija

FatCat Studio

Mesto gde nastaje muzika...